О књизи: година / Дан је висио ногу у ненормално чистој води. Бизарни обрти навике. Или сећање? Уосталом, прљава вода је одавно требало да му изгледа ненормално, са дугиним мрљама од бензина, замућена од незамисливог индустријског отпада, смрдљива на било шта осим тога – свежину, морску со, алге. Транспарентност је апсолутна. Само сенке на таласастом пешчаном дну. Чини се да нема сенки од таласа, али се светлост некако другачије прелама и песак почиње да се игра. Провукла се риба, а Дан је тако пажљиво посматрао не њу, већ њену сенку да је једва стигао да извуче ногу. Риба није отровна. Можете га чак и јести ако сте гладни, али из неког разлога воли да се трља као мачка о велике предмете на које наиђе, посебно о ноге и друге делове тела купача. И ова риба није прекривена вагу или чак брусним папиром, већ у кухињском ренду. У комбинацији са сланом водом - невероватно.